СЛОБОДА ТЕСТАМЕНТАРНОГ РАСПОЛАГАЊА ИМОВИНОМ И ВИЗАНТИЈСКА УПРАВА У ОДРЕДБАМА ЕКЛОГЕ

Сложене друштвено-политичке прилике Византијског цар- ства у VIII вијеку утицале су на промјене у правном систему Ромејског царства који је чврсто био заснован на јустинијановском праву. Таква правноисторијска еволуција огледа се и у процесу доношења Еклоге и ре- дефинисању до тада обликованих клас...

Full description

Saved in:
Bibliographic Details
Main Authors: Борис Бабић, Марко Ромић
Format: Article
Language:English
Published: University of Banja Luka, Faculty of Law 2025-05-01
Series:Српска правна мисао
Subjects:
Online Access:https://spmisao.pf.unibl.org/index.php/casopis/article/view/235
Tags: Add Tag
No Tags, Be the first to tag this record!
Description
Summary:Сложене друштвено-политичке прилике Византијског цар- ства у VIII вијеку утицале су на промјене у правном систему Ромејског царства који је чврсто био заснован на јустинијановском праву. Таква правноисторијска еволуција огледа се и у процесу доношења Еклоге и ре- дефинисању до тада обликованих класичних правних института – слободе тестаментарног располагања и врсте завјештања. Један особен случај у вези је са византијском администрацијом и представља фокус истражи- вачке пажње аутора, који трагају за разлозима настанка овакве норме и њеним мјестом у систему сложеног царског управног апарата. Током писања аутори су користили рукописе Еклоге из 1852. године од Захарија фон Лингентала (који је уз превод на француски објавио 1929. године Кон- стантин Спулбер) и Антониуса Монфератуса из 1889. године (који је уз превод на њемачки објавио 1983. године Лудвиг Бургман), те као помоћни превод на енглески језик Едвина Фрешфилда из 1926. године.
ISSN:1840-0493
2233-0410