Глас и заједница: тумачење Кафкине приповетке „Певачица Јозефина или народ мишева“
У раду се анализира последња приповетка коју је Кафка написао, „Певачица Јозефина или народ мишева“. Најпре се, у кореспонденцији с традицијом тумачења Кафкине зоопоетике, сагледавају позиција приповедача и основне одлике исказивања те наративне инстанце у уводним пасусима приповетке. Након тога се...
Saved in:
| Main Author: | |
|---|---|
| Format: | Article |
| Language: | deu |
| Published: |
Institute for Literature and Art
2025-03-01
|
| Series: | Књижевна историја |
| Subjects: | |
| Online Access: | https://www.knjizevnaistorija.rs/index.php/home/article/view/604 |
| Tags: |
Add Tag
No Tags, Be the first to tag this record!
|
| Summary: | У раду се анализира последња приповетка коју је Кафка написао, „Певачица Јозефина или народ мишева“. Најпре се, у кореспонденцији с традицијом тумачења Кафкине зоопоетике, сагледавају позиција приповедача и основне одлике исказивања те наративне инстанце у уводним пасусима приповетке. Након тога се аналитички испитују одлике гомиле која се позиционира и одређује спрам певачице Јозефине, као и општа дистинктивна својства народа мишева, тј. њихов однос према историји и колективној меморији. Пошто се анализира релација Јозефина-гомила, тумачење се враћа на природу исказивања приповедне инстанце. Након истицања кореспонденција „Певачице Јозефине“ с дискурсом продукованим у Тристраму Шендију и Похвали лудости, приступиће се закључним увидима који тематизовану заједницу и њен однос према Јозефинином звиждању/певању профилишу као облик рудиментарне културе, који претходи стабилној кодификацији и симболизацији вредности, светоназора и места заједнице у историји. У таквом контексту, показаће се да исказивање приповедача које се опире затвореном смислу, рефлектује позицију која још увек није профилисана стабилном, антропоцентричном дистинкцијом између људског и животињског.
|
|---|---|
| ISSN: | 0350-6428 2738-151X |